Jednostavno nije htelo.Kosarkaska reprezentacija Srbije porazena je od Rusije 77:67.Srbiji ostaje borba za kvalifikacioni turnir za mesto na Olimpiskim igrama,a u razigravanju za poziciju od 5. do 8. mesta danas igramo protiv Grcke u 14h. Rusija nije bila nadmocna,cak naprotiv,nisu igrali nista posebno.Ali nismo ni mi.Bolje smo sutirali i za jedan i za dva i za tri ali Rusi su bili dominantni u skoku,cak i previse,nista nismo mogli da uhvatimo,dobijali smo loptu jedino tada kada su oni hteli da nam je poklone greskom.Imali smo 19 izgubljenih lopti sto je ravno katastrofi.Jednostavno od onog meca sa Francuskom nismo mogli da se sastavimo.
Iza (ne)realnih ocekivanja,posebno u uslovima ozbiljnog igrackog hendikepa,ostaje jos jedna nada,velika kao London.Pobeda protiv Grcke u utakmici za plasman od petog do osmog mesta,poslala bi “orlove” na kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre 2012.Ukoliko ne obasjaju teren u igri sa Grckom,najveći srpski san zavrsice se kosmarom olimpijskih razmera.
Bez povređenih Milenka Tepica i Aleksandra Rasica,igra reprezentacije u svakom trenutku bila je staticna.Kapiten i jedini kome treba skinuti kapu Krstic visio je u vazduhu,odvojen od lopte i bilo kakve sanse da se ukljuci u mec.,malo zbog povrede,malo zbog Ruske odbrane,tek onako po nekad se ukljucivao.Ivan Paunic i Stefan Markovic igrali su ulogu bespomocnih Teodosicevih pomagaca,isto toliko koliko je i on bio bespomocan.Uprkos svemu,odbrana je bila neuporedivo manji problem od POTPUNE NAPADACKE STERILNOSTI,u kojoj je sve bilo prepusteno mangupskoj snalazljivosti naseg prvog plejmejkera.
Nazalost pogodilo se mnogo toga loseg po ovu ekipu,sto je najvise uticalo da ih skrene sa puta.Malo je igraca igralo u svojim klubovima sto je tesko nadomestiti svaki put kroz pripreme da im se tako digne forma.Nedostatak Velickovica nenadoknadiv.Povrede Krstica,Teodosica,Tepica i Rasica su vrhunac svega.A najgore se to odrazilo u ovom mecu protiv Rusije gde su nam najvise falili Rasic i Tepic i ako su ostali igrali..Kosarka je ekipni sport u kome ipak ucestvuje i gradi vise pojedinaca a ne samo jedan ili dva igraca.Daj nama zdravlja i forme u kojoj su Francuzi ili Spanci na ovom prvenstvu bili jer su im svi igraci starteri u svojim klubovima,bila bi drugacija prica…
Ovo je izuzetno tesko prvenstvo,ne samo zbog kvaliteta ucesnika,vec i zbog duzine trajanja.Nikom od ucesnika nije lako da tako dugo budu odvojeni od porodice.Imali smo mnogo igrackih pehova ove godine,u vidu povreda pre svega Novice Velickovica koji je srce i dusa ovoga tima,Urosa Tripkovica,odlicnog sutera,potom na ep povreda Rasica,Tepica i na kraju kapitena Krstica koji je ipak stisnuo zube.Ne treba zaboraviti srebrnu medalju od pre dve godine i cetvrto mesto prosle godine na svetskom prvenstvu.To je ekipa koja moze jos dosta toga osvojiti i ovo im nije kraj.Naravno uz Dudu Ivkovic i kapitena Krstica koji je jedini osta konstantno dobar i dosledan sebi na ovom sampionatu uprkos povredi.Nema sta-kapitenski.
Nadam se da nece sad krenuti da seru kako je ovo neuspeh (i ako mozda i jeste gledajuci igru) i da slucajno krenu u kampanju smenjivanja trenera Ivkovica. Jer bi to bio apsolutno pogresan potez.A ko zna nas Srbe,verujem da je to taj scenario koji stalno gledamo.Nadam se da to toga nece doci i naravno da ovo nije zenit ove ekipe,svi mi i ja verujemo u to.Ostaje nam da pobedimo Grke i da idemo na tu Olimpijadu.Mnogo mi je zao sto je ovako zavrseno.Mislim da ekipa zasluzuje mnogo vise nego sto ce dobiti.Mislio sam da je ovo ta godina,dosta stvari se nije pogodilo i nismo imali srece.Bice bolje…jer ipak je ovo zemlja kosarke i vracamo se u vrh u kojem smo oduvek i pripadali.
